“ZAHVALJUJEM NA MUDROM ODABIRU. Uskoro stiže email s uputama.”
Otvorila je Gmail. Jedna nova poruka.
Pošiljatelj “NAGRADNA IGRA”.
“Poštovana,
Čestitam što si odabrala avanturu života.
Znam da zvuči pretenciozno, možda i pomalo suludo, ali ovo će doista biti jedno novo i fantastično iskustvo za tebe.
Znam da sad razmišljaš zašto sam sporadično persirao, ali samo sam htio da znaš da ja znam.
Jer znam o tebi više nego što misliš da netko može znati.
Znam da maštaš. Znam da voliš nekoga koga još nisi upoznala. Znam da voliš Fahrenheit.
Voliš nalaziti nesavršenosti u naoko savršenom skladu.
Voliš neka prošla vremena. Želiš ih u budućim.
A znaš da se živi samo SADA. Mada ne prakticiraš. Postavila si granice. Sputavaš se.
Znamo zbog čega.
Znam i da bi voljela da ovaj tekst bude više mističan, jer prelazimo u sferu previše priče u kojoj te skidam bez smislene radnje a nijedno time ništa ne dobiva.
Ali znam još nešto.
A to što znam donijet će ti najveće zadovoljstvo koje si ikada u životu doživjela.
Sad se skoncentriraj. Na spontanost.
Prvo dođi kući i nikome ne spominji ništa o igri.
Drugo, razmisli napraviti nešto što u normalnom okolnostima ne bi.
Budi spontana. Udovolji si. Usreći se. Učini nešto što će ti donijeti osmijeh.
Za danas dovoljno.
Čitamo se. “
“Ništa potpis, ha?” – malo se ljutila, a malo i zbunila.
Izvadila je mašnicu iz džepa košulje, upakirala ju u kutijicu iz koje je prethodno izvadila parfemski uzorak i srebrnu karticu koje je uskladištila u torbici.
Kutijicu je pohranila u koš za smeće.
Nije bila sigurna što želi, niti tko bi mogao tvrditi da ju poznaje bolje od najboljeg ili tako nekako.
Broj ljudi kojima se povjeravala posljednjih godina bio je ekstra mikro mini, ali njih je odmah brisala s popisa.
Čak i onaj jedan koji bi mogao imati moć ju poznavati nije imao dovoljno informacija. Nisu se ni čuli nekoliko godina pa je i on unlikely na listi.
Muž ne može biti. Nije taj kapacitet.
Ovo sve što je napisao mogao bi biti i “cigankin trik”, općenite informacije koje se svakome mogu prišiti. NLP kind of.
“U tome i jest pravi trik. Napisao je nešto oko čega ja sad cijedim teorije koje u konačnici mogu biti čisti flop.
Schrödinger. Vidim poveznicu s tom mačkom, jebote!”
Shvatila je da neće znati dok ne otvori kutiju. Mada je jednu maloprije otvorila.
Ali ta je očito bila Pandorina.
Nazvala je svoju frizerku za termin, a ova je rekla da može i za pola sata jer joj je baš jedna već treći put otkazala i da joj sve po spisku.
Zgodna slučajnost.
Spontanost.
Osmjehnula se i krenula put salona. Znala je otprilike što želi.
Par sati kasnije opalila je selfie i poslala odgovor NAGRADNOJ IGRI.
“Više nisam Blond.”
U privitku je bila njena nova ja. Tamnosmeđa. S decentnim nijansama pramenova.
“Znao sam da nećeš odabrati riđokosu, mada si razmišljala o tome.
Jesi li spremna na rizik?
P.S. I like it.” – odgovorio je N.I., opet bez potpisa.
Prošli su ju žmarci i toplina u isto vrijeme jer je spomenuo riđokosu. A ona je uistinu bila na tren u dilemi.
Došlo joj je da otkaže sve. Ili možda ne? Što će biti ako javi da više neće igrati?
Malo ju je prodrmala izjava o boji.
Više ni teorija ciganke/NLP ne prolazi ovdje. Ovo je gore od Google-a i njihovih kolačića.
Više kao torta. Bez šlaga.
Otvorila je vrata stana i ušla tiho, skoro na prstima. Muž je završavao razgovor. Odložio je mobitel i zagledao se u nju par sekundi.
“Šišala si se?”
U tom trenutku je znala da je spremna.
Na rizik.
Text by Dejan B
